Mirsada Malagić, bosanska Muslimanka iz Voljavice.
Posle napada na njeno selo sredinom 1992. godine, sa porodicom je pobegla u Srebrenicu. U julu 1995. godine bila je trudna. Dana 11.7.1995. godine, sa najmlađim sinom i svekrom je otišla u Potočare, dok su njen muž, Salko Malagić, dva starija sina, Elvir i Admir, i brat, Sadik Salihović u koloni muškaraca krenuli ka Tuzli, na teritoriju pod kontrolom Armije BiH. Tada ih je videla poslednji put.
Na putu do Potočara, ranjena je šarpnelom granate koja je pala. Pronašla je sklonište u cinkari u blizini baze UN-a.
Sledećeg dana srpski vojnici su odvodili muškarce na ispitivanje. Među njima je prepoznala Ahma Salihovića, Hameda Efendića i šesnaestogodišnjed Rijada Fejzića, koji se nisu vratili.
Sutradan je sa porodicom pokušala da se ukrca na jedan od autobusa. Tu su je odvojili od svekra Omera Malagića kojeg nije više videla.
Malagić je sa sinom odvedena do Tišće, odakle su pešačili do granice razgraničenja. Autobusi UNPROFOR-a su ih potom prevezli do mesta Dubrava.


O masovnim ubistvima u Srebrenici pogledajte na glaszrtava.org
https://www.glaszrtava.org/srebrenica/

Preuzeto sa digitalne platforme REKOM mreže pomirenja „Glas žrtava“, čiji razvoj finansijski podržava EU. Sadržaj ne odražava nužno stavove EU.